Razmišljam nešto u poslednjih par godina koliko su se neke stvari promenile što se tiče cena i odnosa o tome šta je skupo a šta nije skupo. Evo recimo da kada poskupi neka osnovna namirnica, kada poskupi struja, voda, grejanje i tako dalje, masa ljudi se digne na noge kaže kako to ne sme da poskupi, svi se ono bune da to nije pravedno, da nije pošteno. Sa druge strane neke stvari koje su nebitne poskupljuju svakim danom i sve se više novca daje za stvari. Ono što prvo pada oči su mobilni telefoni. Mobilni telefoni sada se mogu kupiti ovako i onako ali kako god da ih kupujete u suštini plaćate neke pare bilo kroz pretplatu bilo na neke rate tako dalje. Ukupan iznos novca koji se izdvaja za mobilni telefon više nije mali. Recimo 2003, 2004 većina ljudi je imala telefone sa pripaid karticama. Mesečno su plaćali recimo 300, 400, 500 dinara. Neko je plaćao i 1.000 dinara a neko je bio možda na postpejdu. Najviše su to bili ljudi kojima je stvarno trebao telefon i naravno poslovni ljudi.
Koliko se isplati imati automobil U Srbiji veliki broj ljudi posebno onih u malim mestima smatra da je imati automobil nešto najbitnije što treba imati u životu. Naravno u velikoj većini slučajeva oni su u pravu zato što imati automobil znači voziti sebe i svoju porodicu gde je potrebno i kad je potrebno. Posedovanje automobila olakšava mnoge stvari a kako je automobil koristan za celu porodicu u istoj meri kao što je koristan i za prenos stvari robe i drugih potrepština iz prodavnica i dalje posedovanje automobila je postalo skoro standard svake porodice. Svi koji imaju potrebu da putuju na veće razdaljine svakog dana, bilo da se radi o poslu ili nekim drugim obavezama moraju da imaju svoj automobil. Međutim postavlja se pitanje kada se automobil ne mora posedovati i kada je cena održavanja automobila (prosečna godišnja cena kupovine automobila, troškova registracije,održavanja bez troškova goriva). Automobil se isplatili samo ukoliko ga aktivno koristi veći broj ljudi. Automobil z